Главни саставни минералиоксидовано олово-руде цинка укључују церусит и англизит, који су секундарни минерали који се постепено формирају од примарних минерала у условима оксидације. Оксидована оловно-цинк руда се обично повезује са пиритом, сидеритом итд., Формирајући наслаге као што је лимонит. Оксидована оловно-цинкова руда има широк спектар распрострањења, а због различитог порекла често формира богата рудна лежишта у резидуалним и колувијалним лежиштима.
Главни саставни минерали сулфидне оловно-цинк руде укључују галенит и сфалерит, који су примарни минерали. Сулфидна оловно-цинк руда се обично повезује са пиритом, халкопиритом итд., Формирајући полиметалне руде. Резерве и дистрибуција сулфидне олово-цинк руде су далеко веће од оних оксидоване олово-цинк руде; стога се већина метала олова и цинка екстрахује из сулфидних руда.
Карактеристика овогОксидирано олово-Руда цинка је да су се олово и цинк у њој већ спојили са кисеоником, као рђа. Да бисмо то решили, обично користимо две методе:
Метода редукције: Као што име говори, ово укључује „одузимање“ кисеоника, претварајући оксиде назад у чисте метале.
Метода киселог лужења: Ово укључује растварање киселином, претварање у течност, а затим одвајање потребних метала из течности.
Обе ове методе су веома ефикасне у "смањењу" оксида у метале или њиховом растварању у киселини за даљу обраду.
У овој руди, олово и цинк су комбиновани са сумпором. Да бисмо га побољшали, углавном користимо две главне методе:
Пирометалургија (печење на високим температурама): Ово захтева изузетно високе температуре. Кроз хемијске реакције на високим температурама, сулфиди се претварају у металне елементе. Можете то замислити као "печење на високој температури", сагоревање сумпора.
Хидрометалургија (отапање у киселини): Ово је донекле слично методи киселог лужења изнад, такође користећи хемијске методе као што је отапање у киселини за екстракцију метала из руде.